RESTART - PRVA EMISIJA: ČIJA JE ISTINA ISTINITIJA?

TELOP
Čija je istina istinitija?

Leon, Split
Azra, Mitrovica
Ja sam Bilja iz Sarajeva
Milan, Novi Sad, Liman
Vesna, Cetinje

PRILOG

Narator: U Restartu smo okupili mlade iz celog regiona da otvorimo diskusiju o uzrocima i posledicama ratova vođenih tokom devedesetih godina i pokušamo da damo odgovor na pitanje: Da li iskrenim odgovorom o neprijateljskoj prošlosti možemo otvoriti vrata prijateljskoj budućnosti?
Čovek sa minđušom: A, to je jako teško pitanje
Čovek sa bradom: Pa treba to zaboraviti.
Momak u jakni: Pa političari rade svoje, a moglo je i drugačije da bude
Devojka: Svako ima svoju priču i svako ima svoju istinu, a ja mislim da je moja istina ona prava.
Čovek sa naočarima: Mnogo smo vremena izgubili, a ništa nismo postigli
Čovek sa bradom: Pa svašta se ružno desilo.
Momak u jakni: Ja ne mogu nikom ništa da oprostim nikom. Ja sam možda pomalo nacionalan sad ali neka bude tako
Devojka: Pa jednostavno trebali bi da krenemo, znači ovaj da živimo za sutra
Čovek sa minđušom: Ali narod niko ništa nije pitao.
Noovinar: Ko je onda tu kriv? Svi mi?
Devojka 2: Pa ne kao mi, možda i mi svi, mi smo dopustili deo
Čovek sa naočarima: Pa ne treba se vraćati u prošlost treba raditi, treba ići napred.
Devojka: A sada da ja nekome kažem izvini ne mogu da kažem zato što nikome ništa nisam učinila nažao.
Momak u jakni: Ili nam je to možda u krvi našem narodu, stvarno ne znam.
Devojka: Hvala ti.

STUDIO

Voditelj: Dobro došli u Restart.
Voditeljka: Od starta prošlo je četrnaest godina.
Voditelj: Možemo li startovati Restart bez odgovora na pitanja...
Voditeljka: Zašto i dalje zločine negiramo, a zločince kažnjavamo?
Voditelj: Zašto je tuđa patnja uvek manje bolna?
Voditeljka: A sopstvena istina uvek jedina i istinitija.
Voditelj: Hoće li Mirsad i Nedeljko zajedno popiti kafu u Srebrenici?

PRILOG

Ja sam general Mladić o meni su vam svašta pričali jel tako? Idete svi za Kladanj kao što su otišli i ovi pre vas. Ne bojte se ništa vam neće biti. Slobodni ste.

TELOP

Prema navodima optužnica Haškog tribunala od 06. do 12. jula 1995. godine Srpska vojska pod komandom generala Ratka Mladića organizovano je ubila oko 7.000 Muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

TELOP

U memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice do danas je sahranjeno 1327 identifikovanih tela. Za ostalima se još traga.

PRILOG

Narator: Prošla je skoro decenija, a još nema odgovora zašto se dogodio genocid. I dalje postoje dve strane priče. Bošnjačka i Srpska.
Mirsad Husić: Pa to je osveta nekakva od Srpske vojske ja recimo Mladić kad je bio u Srebrenici tog dana istoga kada uključio je svoju vojsku da će nas ptući a ima to i na slikama. On tad izjavljuje recimo da se osvećuje na ovim prostorima proiv šta ja znam Turaka i Dalija što smo krivi tome recimo ima tu nekih petsto godina unazad da smo mi
Nedeljko Simić: Prije devedeset pete sva srpska sela od opštine Srebrenica su bila sem jednog znači jedno jedino srpsko selo je ostalo nespaljeno. Znači iz tih svih srpskih sela ovaj su ljudi protjerani oni koji nisu uspeli da pobegnu su poubijani.
Narator: Nakon što je izbegao masakr u Srebrenici Mirsad živi kao izbegnik u mestu Živice pokraj Tuzle. Oženio se i ima dva sina. Nedeljko se posle godinu dana izbeglištva u Srbiji vratio u Srebrenicu gde i danas živi sa majkom. Osim spaljenih ognjišta ova dva dvadesetosmogodišnja mladića povezuje porodična tragedija. Mirsad još uvek traga za telima svojih najmilijih, a Nedeljko je oca sahranio hiljadu devetsto devedeset i druge godine.
Nedeljko: Nije išao da se bori, da osvaja pa je poginuo znači nego je u svom selu, negde oko svoje kuće pronađen.
Mirsad: Padom Srebrenice moji najbliži, i dalji i bliži znači sve sam izgubio. S majkine strane i sa očeve i oca i braću
Nedeljko: Sad ja ne mogu da kažem da je njega ubio čitav muslimanski narod koji je bio ovde.
Mirsad: Pa ti su ljudi za mene ljudi bez vjere bez kako mi kažemo dinaktur ljudi ne vjeruju u sebe nikad imam čistu mržnju prema njima tako da bi ne znam šta bih mogao učiniti stvarno su divlji ljudi bili u to vrjeme.
Narator: Uprkos svemu Mirsad danas nastoji da se vrati u Srebrenicu, a Nedeljko nema ništa protiv toga.
Mirsad: A ti si odavde baš iz Srebrenice ili
Nedeljko: Da da tu od vidikovca gore pet kilometara. Iz kog si sela?
Mirsad: Ja sam malo dalje gore preko Pivničeva sam.
Nedeljko: Koje selo?
Mirsad: Ozne gore?????????
Nedeljko: Znači nikako se ne smije zaboraviti ono što se desilo, bez obrzira na kojoj se strani nešto desilo jer ako se zaboravi postoji mogućnost znači ponavljanja. To ne znači da ne smeju da oproste i da ne smognu snage znači da oproste jedni drugima jer pre svega mi nećemo tu živeti ni od međunarodne zajednice koja se sad kao pokazuje kao taj neki naš miritelj nego prvenstveno sami od sebe.
Mirsad: Tako i mora da bude. Nije ni opstati na ovim prostorima ako nećemo niti zajedno kao što je na primer nekada bilo.

STUDIO

Voditeljka: Nedeljko i Mirsad su danas sa nama u studiju i mi ih pozdravljamo i želimo dobrodošlicu. Nedeljko prvo ćemo tebi postaviti pitanje kaži mi kada si ti čuo šta se zaista dogodilo tog jedanaestog jula hiljadu devetsto devedeset i pete godine u Srebrenici?
TITL: Nedeljko, Srebrenica „ne sne se zaboraviti, ali treba smoći snage da se oprosti“
Nedeljko: Pre svega da se zahvalim što ste me pozvali u emisiju i znači što se tiče dešavanja oko Srebrenice prilikom deportovanja znači Bošnjačkog dela naroda znači Srebrenice sam bio u Bratunjcu znači prisustvovao sam kao posmatrač tih samih dešavanja tako da sam bio upoznat.
Voditeljka: Kako si se ti tada osećao kada si gledao te kolone konvoje ljudi
TITL: Nedeljko, Srebrenica „neprijatno je bilo posmatrati deportaciju žena i dece“
Nedeljko: Pa kao prvo nije bio svim civilima dozvoljen pristup postojala je neka barijera znači vojske i policije ispred toga niko nije mogao neki bliski kontakt ostvariti međutim i pored toga i sa malo veće udaljenosti je veoma veoma neprijatan osećaj
Voditeljka: Ti si toga dana bio zarobljen. Jel tako?
TITL: Mirsad, Srebrenica „zarobljen od strane Srpske vojske jula 1995. god“
Mirsad: Čelo kolone je krenulo oko tri sata posle podne ja sam zarobljen bio nakon neka dva sata posle toga, sveden dole u to gde su nas okupljali
Voditeljka: Kako je to izgledlalo sam taj trenutak kad su vas pozivali sa megafonom šta ste vi očekivali u tom trenutnu da će vam se dogoditi dole kada se predate?
Mirsad: Pa mnogi su živeli u nadi da će jer smo videli dole znači bila su auta bila su oklopna vozila od UNHCR-a od crvenog križa pa su narod verovali da će da prežive da će ovaj da razmene
Voditelj: Šta se dogodilo sa tvojim rođakom?
Mirsad: Šta se dogodilo pa oni su ostali iza mene tu i tu su završili nedaleko znači hangari, kravica i tu su ih pobili po svim saznanjima koji sam ja saznao i čuo.
Voditelj: Nadice, ti si iz Beograda ne znam koliko si tada imala godina ali kada si čula za to šta se dešavalo u Srebrenici devedeset pete? Znači nisi imala nikakve informacije pre toga?
TITL: Nadica, Valjevo „Svi su krivi i svi su žrtve“
Nadica: Ne ne, na žalost ne.
Voditelj: I šta danas znaš o tom zločinu?
Nadica: Pa znam gotovo sve. Gotovo sve šta se desilo i na jednoj i na drugoj strani.
Voditelj: Šta bi rekla sad nekome ko nije upoznat sa tim šta se tamo događalo šta bi rekla šta se desilo u Srebrenici u dve rečenice?
Nadica: Pa desio se masakr i na jednoj i na drugoj strani. Nema znači nema svi su krivi i recimo da su svi žrtve.
Voditeljka: Mirsade da li se ti slažeš sa Nadicom
TITL: Mirsad, Srebrenica „otac i dvojica braće ubijeni 1995. majka izvršila samoubistvo 2000 god.“
Mirsad: Kao što ona kaže se desilo zlo na oba dve strane normalno ali ipak je nešto je kod nas više bilo a ja. Kod nas je nekako veći zločin počinjen na našoj strani dokazano je i u Srebrenici tokom tih proteklih dana.
Voditelj: Vlado ti si iz Beograda da li se slažeš sa Mirsadom?
TITL: Vladimir, Beograd „u Srebrenici nije izvršen genocid“
Vladimir: Ne slažem se ni sa ovim prilogom što ste napravili čini mi se da tu ima malo tendencioznih stvari sa obzirom da ste u prilogu naveli da je u prilogu izvršen genocid. Morate razgraničiti šta je krivično delo genocida a šta je ratni zločin. Nesporno da je bilo ratnog zločina.
Voditelj: Šta je genocid?
Vladimir: Genocid je znate međunarodno pravno jasno definisano ako imate nameru da određeno stanovništvo oterate sa određene teritorije stavljate ih u ne znam uslove kakve sa željom da neku predgrupaciju ili uništite ili i tako dalje. Imate puno izjava raznih međunarodnih predstavika recimo Jozef Bogdanski jedan koji je savetnoh međunarrodnog kongresa rekao da u Srebrenici nije izvršen genocid.
TITL: Milan, Novi Sad „u Ševeningenu se ratni zločinci dobro slažu“
Milan: Ja bih nešto konstatovao na ovo što je gospodin rekao, to smisla nikakvog nema ja sam iz Novog Sada. Ja bih želeo da postavim jednu tezu ona može da bude tačna ili ne ali želim da ljudi razmisle o tome, pogotovo oni koji su nažalost bili direktno povređeni a može i goospodin koji je pre mene komentarisao. Hiljadu devetsto devedeset prve godine, devetog marta šef ili jedan od ljudi koji su obezbeđivali Slobodana Miloševića zvao se i zove se dan danas Naser Orić. Vi znate šta je bilo devetog marta i šta su ljudi u Srbiji pokušali da urade devetog marta. Komadant Asrebrenice takođe se zvao Naser Orić čovek kopji je uspeo da izađe iz okružene Srebrenice a to drugi ljudi nažalost nisu mogli nesmetano zove se naser Orić to je onaj koji odgovrara za određene zločine danas u Hagu takođe se zove koliko ja znam Naser Orić. Čovek dakle koji je očigledno uspeo da prođe ovaj sve to i da ne sačeka tog gospodina koga je ovaj pominjao dakle generala Ratka Mladića u Srebrenici. On se sa drugim delom zatvorenika koji odgovaraju za zločine nad muslimanbima čini mi se kako štampa piše u Ševeningenu sasvim pistojno slaže. E tu je negde bojim se poenta svega onoga što se nama desilo.
Vladimir: Molim te reci samo zašto je važno da se razgraniči. Da lije to krivično genocida ili nije. Jer ako nas osude za genocid ni pet generacija unapred ne moći da se opravdamo od toga. Tu nije bilo genocida, zante danas vi imate situaciju u Nemačkoj da nemci n mogu pet generacija od nacističke nemačke da se operu zato što upravo imaju takvu situaciju
TITL: Džemil, Novi Pazar „etničko čišćenje Bošnjaka u Srebrenici jeste genocid“
Džemil: Ti si nešto rekao da sa pravnih za genocid nijepostojalo genocida. Dvije stavke vezane za genocid. Vratiću se Granatiranje, ubijanje, pri ubistvu uzoimanje ličnih dokumenata to je prvi korak, drugi korak masovna grobnica, treći korak vađenje iz masovnih grobnica i stavljanje u sekundarnu masovnu grobnicu polivanje živim krečom, hemikalijama. Dozvoli drugi korak, druga faza gađanje opštine i opštinske arhive. Tačka. I Srebrenica i svuda ostalo. Ti ako se. Kaži. Ja govorim znači o principima genocida. Ovo se desilo i na Kosovu. Znači pričam o, on je osporavao genocid. Ja drugačije mislim. Drga stvar ta priča koja je došla od Miloševića da je JNA branila po članu čini mi se četrdeset osam ili četrdeset šest tu gde je prvo se nije desila secesija SFRJ to je najveća nebuloza koja postoji Desila se disolucija. Dozvoli ja tebi nisam prekidao ja tebi nisam pekidao slušao sam te
Vladimir: To se desilo u hrvatskoj po ustavu Hrvatske
Voditelj: Dozvoli ga da govori izvini.
Džemil: Desila se disolucija znači svako ko ima i malo osnova, pravnog osnova pravnog znanja reći će da se desila disolucija bez obzira na subjektivno mišljenje. To je jedna stvar, teća stvar ako ja hoću da tebe etnički očistim to nije plan koji može da se desi u deset godina. To se planira na intelektualnom nivou tako da ću ja tebe prvo toliko političkim, socijalnim, kulturnim svim ostalim sredstvima da probudim takav bes u tebi da jedino možeš da postaneš teroristička organizacija. E to mi onda daje pravni osnov da nastupam prema tebi...Dozvoli
Vladimir: U Hrvatskoj, u Hrvatskoj
TITL: Džemil, Novi Pazar „Milošević bio odličan šahista“
Džemil: To mi daje pravni osnov da zastupam prema tebi kao terorističkoj organizaciji i onda ja imam pokriće za međunarodnu zajednicu. Druga stvar Milošević koristi taj argumenat veoma pametno. Ma kažem da je on pametan političar genijalac. Puni šahista, odličan šahista. Vuče odličan potez iz istočne Bosne pušta četrdeset hiljada izbeglica u Srbiju smešta ih po svim kampovima, oni su dobili hranu i nešto isto je to uradio sa delom albanskog stanovništva koje je bilo protežirano u vreme Miloševića i tad posle dvadeset trideset godina albanci koji su navikli na određen standard pošli su u Srbiju kad je krenulo bombardovanje dole. Šta se desilo pred međunarodnim sudom ti kažeš pa čekaj nisam ja kri za genocid ja da sam hteo da etnički očistim sve pa ja ne bih puštao četrdeset hiljada bosanskih muslimana ili bošnjaka u Srbiju. Ali šta je četrdeset hiljada ako je to što ti radiš mnogo veće?Razumeš?
Vladimir: Ti hoćeš da kažeš da je Milošević želeo sda etnički očisti u Bosni i muslimane i iz Bosne? Pa ne mojte molim vas. Kako vas nije sramota tako nešto da kažete?
Džemil: Slušaj. Nije mene uopšte nije sramota sad ću da i kažem što. Ja sam iz Novog Pazara, rođen sam u Novom Pazaru. Kad je devedeset druge krenulo uzmi većinu gradovima uzimali većinu i od Srba i Hrvata i Bošnajka zajedno i po istom scenariju parkirani su tenkovi pod izgovorom četrdesetšestog člana da se brani secesija a ne pravi se secesija nego raspad se pravi isto se meni u Novom Pazaru desilo. Isto. Mi smo šest godina čekali kad će da. Ali pazi dozvoli. Okrenuli su prvo su bili tenkovi. Tenkovske cijevi prema gradu drugi red su bile haubice treći red su bili sejači
Vladimir: I što ne pozovete na odgovornost?
Džemil: Da pozovem na odgovornost
Vladimir: Evo danas da pozovete nekoga na odgovornost. Što ne pozovete danas nekog na odgovornst.
Džemil: Da pozoveš nekoga na odgovornst?
TITL: Vladimir, Beograd „sramota je reći da je Milošević hteo da izvrši etničko češćenje u BiH“
Vladimir: Pa nemojte da iznosite takve stvari. Koliko je ljudi iz stranke demokratske akcije Sulejman Ugljanin otičlo da se bori u armiji Bosne i Hercegovine protiv rba u Bosni i Hercegovini?
Džemil: Pa ja ti to isto kažem
Vladimir:  Pa što njih ne osudite pa kaži
TITL: Džemil, Novi Pazar „treba očistit isped svog praga“
Džemil: Al’ čekaj zašto ti na ovu priču moju misliš, čekaj ti ćeš mene saslušat i bolje ako te ja prvo popnem u svoje jel?
Vladimir: Ne nego nemojte da pričate to je besmisleno
Džemil: Čekaj, Vlada, ja imam ja imam potrebu da očistim ispred svog praga razmješ ti. Ja imam potrebu da očistim ispred svog praga, ja se više fajtam sa tim nekim svojima razumješ? Ja njih više mrzim, ne mrzim nikog drugog. Ja njih mrzim. Mene je sramota od njih
Voditelj: Stanka, šta ti kažeš kada govorimo o tom čišćenju svoga dvorišta kakav je tvoj stav u vezi sa tim? Da li spreman da govoriš o tom šta su pripadnici tvog naroda počinili
TITL: Stanka, Andrijevica „krivica Srba, Hrvata i Bošnjaka u ratovima je jednaka“
Stanka: Mislim da nisu ništa više krivi nego što su ostali. Nisu Srbi više krivi nego što su krivi Hravti nego što su krivi Muslimani mislim da je jednaka krivica svih.

RESTART JINGLE

 Voditelj: Vas dvojica ste recimo bili zajedno u Hrvatskoj vojsci jel
TITL: Ivo, Šibenik „bivši pripadnik Zbora narodne garde i HOS-a“
Ivo: Ja sam prvo recimo četiri godine u vojsci ja sam smatrao da radim ispravnu stvar, da branim svoj narod, da branim svoj dom i tako dalje. Ali recimo nakon tih svih godina dođem u famoznu neku situaciju da shvatim te uzroke, posledice i sve ostalo onda mi pričamo o nekom nacionalizmu a u biti se sve to radi u nekoj bandi , bandi, mafijaškoj bandi koja stoji samo ovaj preko ljudskih sudbina koja se bogatila abnormalno.
TITL: Vladimir, Šibenik „predsednik Udruge razvojačenih branitelja Hrvatske. Dobrovoljac Hrvatske vojske“
Vladimir 2: Isti ti političari danas su na vlasti i koriste se nacionalnim, vjerskim razlikama kako bi i te mlade ljude koji su tada imali trinaest godina sukobili i kako bi ih
Voditeljka: Da li se vi danas osećate znači izmanipulisanim? Od strane političara?
TITL: Vladimir, Šibenik „politički sam izmanipulisan“
Vladimir 2: Ja se osećam izmanipuliran, jer ja jesam izmanipuliran kao i većina ovih mladih ljudi koji normalno ne znaju možda onu pozadinu koliko recimo jedna udruga koja se bavi sa tim poslom i te kako barata sa činjenicama. Ovde je sada definitivno jasno da su ljudi trgovali naši političari da su recimo šta ja znam da će prvi put objaviti u javnosti da se švercovalo sa ljudskim organima sopstvenih boraca prema tome niz niz stvari ima koje se gdje se mora razotkriti istina, a istina je samo jedna jedina i ne postoje četiri pogleda.
TITL: Vladimir, Šibenik „istina je samo jedna“
Vladimir: Pošto kažete da ste bili izmanipulisani e sad da vas pitam da li ćete se založiti ikada u Hrvatsku da se kompletno stanovništvo iz republike Srpske Krajine koje ste verovatno kao učesnik rata proterivali da ćete da se v rati po svoju imovinu pošto je pravoimovine neotuđivo, a to je naša imovina tamo. Odnosno imovina tih ljudi, da li ćete se založiti da se ti ljudi vrate tamo i i da žive najnormalnije na svojim imanjima
Vladimir 2: Pošto je postavljeno meni pitanje , samo malo, pa ja ću odgovoriti. Mi se kao udruga i kao pojedinci znači kao čovjek mi se upravo zalažemo itekako za to. Ja ću reći odmah i to sa Hrvatske strane u preispitivanju savesti, da su Hrvatski političari znači oni sa Franjom Tuđmanomradili etničko čišćenje kako u Krajini nad srpskim stanovništvom tako takođe i agresiju u Bosni i Hercegovini. Međutim to isto ja tražim upravo od svih boraca koji su sudjelovali direktno u ratu s tim odvajamo od političara.
Vladimir: Ja sam rekao ovo što sam čuo moram da odam priznanje svaka čast.
Voditeljka: Hvala hvala Ivane samo trenutak, sada ćemo pogledati prilog o Kninu.

PRILOG

Željana: Ja am vrlo srećna na ovom putu, vraćaju mi se uspomene iz detinjstva
Narator: Devedetpete godine Željana Bjedok je imala dvanaest godina zbog akcije Oluja ona je napustila svoju kuću u Kninu i došla u Srbiju.
Željana: Kad smo mi izašli iz nje posle nekih možda mesec dva dana u kuću su se uselili Bosanski Hrvati i mislim da su iz okoline Teslića, oni i dan danas žive u toj kući, mi kuću slabo obilazimo, a trenutno je takva situacija da ne možemo da je dobijemo nazad. Devedeset i pete kada smo mi otišli iz Knina za nas Srbe znači koji smo do tada živeli tu Knin je pao.
Muški glas: Devedeset i pete godine se tu uz potpalu pogotovu Američke diplomacije i međunarodne zajednice dogodila Oluja u kojoj se napokon oslobađalo područje Krajine. Mislim da je Knin uništen.
Narator: Vladimir Gojanović u to vreme aktivni učesnik u akcijama Hrvatske vojske, a sada predsednik Hrvatske udruge razvojačenih branitelja domovinskog rata.
Vladimir 2: Mi danas imamo sliku da smo oslobađali područje republike Hrvatske tako većina ljudi normalno u Hrvatskoj i dalje razmišlja međutim u osnovi se napokon definirala jedna univerzalna politika etničkog čišćenja.
Narator: Posle devet godina Željana se po prvi put srela sa nekim ko je bio u uniformi na suprotnoj strani
Vladimir 2: Ti se sad zaljubiš u momka Hrvata i sad normalno prođe faza zaljubljivanja i htjednete se uzeti i sad u koju crkvu?
Željana Bjedov: Ajde ovako mi fino idemo svako u svoju crkvu da se krstimo neko sa tri, neko sa četiri prsta nebitno ali da se mi poštujemo i da se mi volimo. Što se mene tiče da do tog rata uopšte nije trebalo da dođe mislim to je sasvim realna stvar Knin je bio i ranije u sastavu republike Hrvatske.
Vladimir: Mi smo oslobađali možemo reći Knin od samog sebe.

STUDIO

Voditeljka: Sa nama u studiju je i Željana pa evo postavila bi joj pitanje Željana da li ti Vladimira doživljavaš kao direktnog krivca zbog koga si morala da napustiš svoju kuću?
TITL: Željana, Knin „nisu svi Hrvati krivi za to što sam morala da odem iz Knina“
Željana: Ne zašto pa nije Vladimir započeo rat i nije mene Vladimir isterao iz moje kuće.
Voditeljka: Vladimir je bio neko ko je znači učestvovao u vojnim akcijama, u vojsci
Željana: Jeste to je istina ali i moj otac je isto bio u akcijama Srpsek vojske tako da bi neko mogao da ga krivi za nešto što možda on nije direktno počinio.
TITL: Vesna, Cetinje „istina je stvar dogovora“
Vesna: Ja mislim da je zaista impresivno što ste vi u ovoj celoj emisiji našli ljude koji ovako pričaju u duhu tolerancije i pomirenja međutim ja zaista mislim da to nije pravo stanje stvari niti niti u Srbiji niti u Hrvatskoj niti Bosni i Hercegovini niti u Crnoj Gori. Vi imate i u Srbiji porast srpske radikalne stranke, imate HDZ u Hrvatskoj I još jednu stvar kada se govori o temi ove emisije čija istina istinitija istina je jako relativizovana stvar. Svi mi imamo u neku ruku svoju istinu. Istina je stvar dogovora.
Voditeljka: Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava tek šesnaest odsto građana Srbije veruje da su tokom NATO bombardovanja kosovski albanci proterivani iz svojih kuća. Ja bih zamolila sada naše goste sa Kosova pre svega Petrita da nam kaže da li misliš da li je ovaj podatak za tebe poražavajući?
TITL: Petrit, Priština „od marta do juna 1999 godine Albanci masovno proterivani iz Prištine“
Petrit: Govoriću na Albanskom pošto ne mogu da se...Od marta do juna kada dok je trajalo bombardovanje ja sam stalno bio u svojoj kući i sa svog prozora sa stalno posmatrao kako isteruju i proganjaju moje komšije u pravcu autobuske stanice i železničke stanice. Znači vi možete pasti u konfuziju kako su isterivali sve moje sugrađane komšije recimo a nisu mene. Objasniću vam to. Ja živim u jednom delu grada gde u to vreme su se smestili regularna vojska Jugoslavije i u tom delu grada je bilo teško svim ostalima da ulaze tako svi su moji sugrađani koji su živeli u tom malom predelu nisu bili proterivani ali nisu mogli mrdati. Sa mog prozora sam video nešto što je puno ličilo na ona proterivanja kojasu se desila u Bosni i Hercegovini.
Voditelj: Hvala ti. Dušane ti si u to reme bio na Kosovu ako se ne varam i jel ti veruješ Petritu ovome što priča i šta si na kraju krajeva svojim očima video?
TITL: Dušan, Kosovska Mitrovica „1999. god. Iz južnog prešao u severni deo Kosovske Mitrovice“
Dušan: Ja moram jednu ispravku da vam dam. U Srbiji se pogotovu koristi Kosovo dok se ne promeni status Kosova Kosovo po rezoluciji 12 44 je u sastavu Srbije, Jugoslavije sada već Srbije i Crne Gore tako da bih molio da kada se ovakva pitanja postavljaju da bude Kosovo i Metohija.
TITL: Azra, Kosovska Mitrovica „1999. god. Iz severnog prešla u južni deo Kosovske Mitrovice“
Azra: Ne mogu nikome zabraniti kako će nazvati mesto Kosovo ili Kosovo i Metohija ili Kosmet to je pravo njihovo pravo mogu tako nazvati. Znači prema rezoluciji 12 44 Kosovo se ne naziva Kosova ili Kosovo i Metohija nego se naziva Kosovo i to je sad međunarodni naziv za Kosovo i ovo nije tako važno zato ostavimo ovo po strani. Ja se slažem da nije važno.
Voditeljka: Da ali bi Dušan bi želeo samo
Dušan: Ja to ne bih osporavao ali rezoluciju 12 44 na Srpskom i na Engleskom. To je priznato
Voditelj: Ok. Šta se dešavalo prosto jel ti veruješ Petritu i da li su se tamo dešavali zločini nad Albancima u toku NATO akcije.
TITL: Dušan, Kosovska Miztrovica „OVK je teroristička organizacija“
Dušan: Jesu, jesu ja kao dečak sa četrnaest godina koji nisam završio srednju školu a osnovnu osnmi razred i nisam imao maturu, znači onu malu maturu jeste bilo je. Bilo je i proterivanja i bilo je i zločina, ali uvek ono postoji ali mislim da je 99-ta bukvalno samo kao šlag na torubombardovanje. Mislim da je mnogo pre toga konflikt postojao i da s emnogo pre toga dešvao. I sami znate 97-e i 98-e šta se sve izdešavalo i da se u jednu zemlju evropsku ili svetsku pojavi teroristička organizacija ja mislim da bi svaka država tako odreagovala. Ne podržavam Slobodana Miloševića niti sam ikada bio za taj režim ali kažem da svaka držsva normalna da se pojavi terorizam kažem terorizam zato što je i UMNIK administracija gospodin Štajner priznao rekao da je OKV znači narodno oslobodilačka OVK teroristička organizacija. Koja je delovala.
Voditelj: Jesi li to video kao obračun sa OVK devedeset osme recimo ili pre bombardovanja?
TITL: Petrit, Priština „ljudi koji su proterivani nisu imali veze sa OVK“
Petrit: U mom gradu, Prištini, ja mogu pričati samo o svom gradu, znam da nije bilo UČK. Kao prvo nije bilo moguće, kao drugo da oni ulaze u grad zbog velike prisutnosti Vojske Jugoslavije i bilo je nemoguće potpuno da tu neko uđe. Jedino možda koji pojedinac kao u pozadini negde, ali ljudi koji su masovno bili proterani nisu bili pripadnici OVK a ti ljudi su bili proterani od strane uniformisanih lica bivše Jugoslavije.
Voditeljka: Dobro Dušane, još jedno pitanje za tebe. Šta se dešavalo sa Srpskim stanovništvom posle povlačenja vojske sa Kosova i Metihije?
Dušan: Znači mislite nakon desetog juna devedeset devete?
Voditeljka: Jeste.
TITL: Dušan, Kosovska Mitrovica „u Mitrovici me je zadržalo to što nisam imao gde“
Dušan: T o je jedna slika koja ne može da se opiše ne jednom emisijom nego emisija koja traje godinu dana ne bi moglo da se opiše. To je jedna tužna slika da gledate ljude u traktorima kako odlaze sa Kosova i Metohije. Ja lično sam zaustavio dva, tri traktora i kažem:“Ljudi, ostanite ima ovde mesta.“ „Ne, mi bežimo glavom bez obzira.“
Voditeljka: A šta je tebe zadržalo?
Dušan: Šta je mene zadržalo? Nisam imao gde. To je moja kuća, tu sam se rodio. Tu sam završio tu osnovnu školu, tu mirade roditelji, brat, sestra, svi rade i najlepše u svemu u svom domu u svom gradu. I zadržalo me, ... Ja živim u severnom delu Kosovske Mitrovice koja, svi znate i dan danas ima ogromnih problema. To je jedini podeljen grad na Kosovu i Metohiji. I moje lično mišljenje je da će još mnogo problema imati.
Voditeljka: Tanja.
TITL: Tanja, Ruma „od 2000. do 2004. god. živela i radila na Kosovu
Tanja: Mislim samo što se tiče ove terminologije, pogotovo reči Šiptar, upotreba reči Šiptar. Albanci, ja sam imala priliku da živim nekoliko godina poslednjih na Kosovu i prosto Albanci, to Šiptar možda su se Srpski izgovori, da su oni sami sebe nekad tako nazivali. Iako jesu, tokom devedesetih taj naziv je dobio neko pežurativno značenje i prosto treba da prekinemo da ga koristimo ako neko oseća da ga time vređamo. Ako oni hoće da ih zovemo francuzi, treba da ih zovemo francuzi. Mislim kao što isto postoji ružan naziv za Srbe na albanskom i prosto ja ne volim kad me tako nazivaju i oni to ne rade, mislim kada se obraćaju Srbima.
Voditeljka: Dobro, evo ti si već spomenula da si iz privatnih razloga pretpostavljam otišla na Kosovo i zadržala se tamo nekoliko godina pa prosto da nam kažeš kao neko sa strane ko je došao, kako ti to sve izgledalo tamo?
TITL: Tanja, Ruma „ono što je urađeno Srbima posle 1999. god. je primitivno“
Tanja: Kao neutralni posmatrač. Pa mislim ja sam imala tu, igrom slučaja znači otišla sam dvehiljadite godine na Kosovo i vratila sam se u aprilu ove godine u Beograd. Inače ja sam iz Vojvodine tako da je to meni prosto, ja sam znala šta se dešavalo devesetdevete tokom bombardovanja, čula sam za sve zločine koji su se desili. Međutim ono što je mene iznenadilo je, ja nisam znala šta se dešavalo devedesetosme i ranije. Prosto nisam znala da su tu postojali, da je tu bilo još mnogo više zločina. Nisam znala za Meju, nisam znala za Suvu reku, nisam znala za mnoge zločine koji su se desili pre toga.
TITL: Tanja, Ruma „40 hiljada nestalih na prostoru bivše SFRJ mora da dobije imena da bi se krenulo dalje“
Tanja: (nastavak) Takođe, prosto posle devedesetdevete ja kao neko ko dolazi iz Vojvodine, ja stvarno nisam imala nikakvih problema da se družim sa Albancima i ovaj, ali mi isto nije bilo uopšte jasno ponašanje prema Srbima posle devedesetdevete godine. Meni je to bilo, mislim to je sasvim primitivno i jedno i drugo što je rađeno i mislim to je ono što se nama dešavalo devedesetih i od čega nismo, i što ne želi da se prizna. Ne žele da se otvore oči i dok god bude, ... Trenutno ja mislim da postoji oko četrdeset hiljada ljudi nestalih na teritoriji bivše Jugoslavije i dokle god tih četrdeset hiljada ljudi ne dobiju imena mislim do tada ćemo mi ćutati i govoriti .“Ali šta se desilo Srbima? Ali šta se desilo Muslimanima? Ali vi ste prvi krenuli“ Mislim da to prosto nije bitno. Mislim prosto je bitno da tih četrdeset hiljada ljudi se još uvek se ne zna gde su.

RESTART JINGLE

TELOP
„Prema podacima beogradskog centra za ljudska prava:
71% veruje da su Srbi počinili najmanje zločina.
84% građana Srbije veruje da su Srbi podneli najviše žrtava.“

Voditelj: Mi sada govorimo o, ... Pominjali smo istraživanje beogradskog centra za ljudska prava. Prema tim podacima osamdesetčetiri posto građana Srbije veruje da su Srbi podneli najviše žrtava a sedamdesetjedan posto veruje da su Srbi počinili najmanje zločina. E sad, jel vam se čini da je to tako u svakom od naroda na prostoru bivše Jugoslavije.
Vesna: Ni u jednom trenutku ne mogu da prihvatim da su Srbi više krivi i više odgovorni. Baš vas pitam da li imate možda podatke koliko Hrvata ili Muslimana u Bosni misli da su njihovo vodstvo krivo?
Voditelj: Moćemo odmah da ih to pitamo zato što čini ...
Voditeljka: Pitaćemo Zdravka. Evo moćemo Zdravka da pitamo. Zdravko do tebe.
Zdravko: U svakoj zemlji će, znači od ovih sad koje su spomenute, ankete će pokazati da su one najmanje krivi. To me mislim, uvijek većina misli na takav način. Mi ovde sad kad pričamo o tome ko je kriv tu sad zapravo postoje dvije krivice o kojima mi govorimo a spojena je u jednu. Zato mislim da ima dosta nesporazuma. Govorimo o tome znači ko je kriv za zločine. Tu su svi jednako krivi. Ali postoji sad još to nešto o čemu je Vlado htio zapravo da se raspravi a to je ko je počeo.
Nadica: Pa meni nikad nije bilo jasno i ne mogu da razumem to. Ok, svako ima pravo da mrzi nekog ako mu je učinio nešto loše. Ali zašto mrzeti celu naciju?
TITL: Nadica, Valjevo „ne postoji kolektivna krivica“
Nadica: (nastavak) Zašto reći Srbi su krivi za sve, Muslimani su krivi za sve, Hrvati su krivi za sve. To ne može.
Voditeljka: Dobro, mi smo postavili pitanje ko je kriv? Znači ime i prezime
Nadica: Znači pojedinci su krivi, to je najbitnije za sve.
Voditeljka: A ko misliš da je kriv? Ko misliš da je kriv za poletak ratova na prostoru bivše Jugoslavije?
Nadica: Ja lično mislim da je naše političko vođstvo, Srpsko političko vođstvo tada krivo za sve što mu se pripisuje. Apsolutno stojim iza toga. Ali ja nisam kriva za to. Kao ni većina ovih ljudi ovde za ovo što se desilo.

RESTART JINGLE

Voditelj: Govorimo sada o Vukovaru. Nekako ta priča o Vukovaru krenula je iz Novog Sada, kako su tada novosađani reagovali kada je novosadski korpus krenuo na Vukovar?
Milan: Problem prvo sa Vukovarom treba rasčistiti jednu stvar. To što se neka vojna formacija zvala novosadski korpus nema puno veze sa Novim Sadom. To je sad nažalost jedno breme koje Novi Sad ni kriv ni dužan sobom nosi.
Voditelj: A jesu li se ljudi protivili tome?
Milan: Da naravno. Naravno da jesu i naravno da je bilo ljudi koji su vodili antiratne akcije, ljudi koji su bili hapšeni, mobilisani i na silu čak odvođeni na front.
Voditelj: Mislim da čak postoje snimci bacanja cveća na tenkove.
Milan: Ima masa ljudi, ... Ne naravno ti aludiraš na ono što smo videli i u filmu „Rane“. Da kako da je bilo i toga. I to su radili delom ljudi koji su u tako nešto bili ubeđeni a delom ljudi kojima je mozak bio do brana šro se kaže ispran propagandom koja se tada dešavala. I naprosto ne treba da bežimo od toga. Kao što postoji ogromna količina ljudi koji nisu ćeleli da se odazovu na bilo koji poziv i to čak da opet govorimo istinu, ne samo iz razloga što nisu verovali u neki od tih ciljeva, nego naprosto nisu želeli da učestvuju u opštem ludilu koje je krenulo.
Voditelj: Hvala ti. Marija, da li, ti si provela rat u Vukovaru. Da li se to u Vukovaru osetilo da u Srbiji ljudi odbijaju da idu u rat?
TITL: Marija, Vukovar „ratovi su muška stvar“
Marija: Ja negdje polazim od one stare poslovice koja kaže da je od prilike istina u očima onog i one tko istinu gleda. Mi smo dakle iz te perspektive na vratimo, znači na nečemu što je bilo otvoreno prema vojsci koja je jurišala na nas imali vrlo negativan osećaj s obzirom na to da je nadirala vojska koja se zvala Jugoslovenska narodna armija.
Voditelj: Predraže, ti takođe dolaziš iz Vukovara. Da li je Jugoslovenska narodna armija odgovorna za ...
Predrag: Generalno gledano ja mislim da je došlo vreme da ljudi nekim stvarima jednostavno pogledaju u oči i sad nebitno da li nam je to teško priznati, da li to nije istina, dal’ jeste istina, ali mislim da na kraju svih krajeva neke činjenice se ne mogu ovaj prenebregnuti tako da apsolutno se slažem da njom.
Voditelj: Dakle govorila si o Vukovaru kao podeljenom gradu. Šta vidiš kao način da dođe do toga da Vuovar više ne bude podeljeni grad? Ima li šanse za pomirenje?
TITL: Marija, Vukovar „političari odgovorni za podeljenost života u Vukovaru“
Marija: Da se maknu ljudi koji razmišljaju na način kakav smo čuli ovde. Dakle da se maknu sa scene
Voditelj: Predrag je do tebe.
Marija: Dakle da se maknu sa mesta odlučivanja jer mi u Vukovaru danas dakle imamo da mali ne Srbi idu u jedan razred i u vrtićko odeljenje a mali ne Hrvati u drugo, dakle razdvaja ih se fizički i ne možemo ih spojit zato što političari jedu i piju zajedno ali djeci ne daju da idu zajedno u školu i u vrtiće.

RESTART JINGLE

Voditeljka: Tokom devedeset i prve godine i Dubrovnik je bio granatiran. Dok je trajalo granatiranje, mediji u Srbiji i Crnoj Gori itveštavali su da se u Dubrovniku pale gume. Pa evo pitamo Vesnu za početak. Da li su na Dubrovnik zaista padale granate ili su paljene gume.
TITL: Vesna, Cetinje „odgovornost Crne Gore za bombardovanje Dubrovnika je velika“
Vesna: Pa naravno da su padale granate na Dubrovnik. Pa naravno da je tu odgovornost Crne Gore jako velika. To je ne sporno bez obzira što ja dolazim iz Crne Gore i što je to u neku ruku teško priznati, ali je fakat da je Crne Gora i crnogorska vlast najodgovornija za Dubrovnik.
Voditeljka: Slažeš li se Krsto?
TITL: Krsto, Podgorica „svetli deo Crne Gore se izvinio Dubrovniku“
Krsto: Apsolutno se znači slažem da je za to kriva crnogorska vlast i njeni nalogodavci u to vrijeme iz Beograda. Međutim moram naglasiti da je časna dakle i čojska Crna Gora u tim trenucima dakle, imala i onaj svijeti dio dakle. I ja sam bio tamo dakle onaj dio Crne Gore koji se izvinio dakle Dubrovniku. Pjevala se čuvena pjesma „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče“ i taj pokret je prosto sačuvao obraz Crne Gore devedesetih godina.
TITL: Matko, Dubrovnik „niko nije bio svestan šta se događa“
Matko: Ja bi čisto o Dubrovniku pričao da rat u Dubrovniku iz neke moje dečije perspektive jer sam tad bio dijete. I jednostavno na televiziji smo videli. Počelo se dešavati nešto u Sloveniji, pa Vukovar pa vamo tamo i recimo jedna stvar koja se baš meni, mojoj obitelji dogodila. Zvonio je telefon baš kad su bila ta događanja i uglavnom čovjek, ne znam koji, anoniman je bio, rekao je kao :“Ostao vam je još malo vremena.“ I zvao je dva puta i poklopio mi slušalicu nakon toga. I sad šta je bilo, nakon tri dana su počela padati mjesta Gruda, Onavle, Župa i to je došlo sve do našeg mjesta znači rijeke Dubrovačke. Tu je sad gde se izgradio most točno predgrađe Dubrovnika.
TITL: Matko, Dubrovnik „prilikom granatiranja Dubrovnika pogođena mi je kuća“
Matko: (nastavak) I tako da sam ja ko djete sa bratom i s majkom išao u Dubrovnik, znači iz predgrađa morao ići u grad i to je za nekih desetak dana palo, jel. A autobus s kojim smo išli prema Dubrovniku, pošto je JNA već došla na Golubov Kamen, tako se zove gdje je ušće u reku Omle, autobus u kojem smo bili ja, majka, brat stari ljudi i isto tako djeca i žene, su sa Golubovog Kamena gađali sa četiri granate. Znali su da su u autobusu samo civili. Druga stvar Mokošica, reka Dubrovačka uopšte nije imala svoju obranu. Tako da se prvo granatiralo, ona je samo se trebala spustiti i to je to. Prvo je izgranatiran onda su pošli, ljudi su tako bježali sa autobusima koji su isto tako granatirani. Ljudi u Dubrovniku kad smo mi tad došli u Dubrovnik su bili još na ulici i pili kavu. Niko nije bio svjestan uopće šta se događa. Ljudi su se van šetali. Mi smo došli s tim autobusom, svi su se tresli, djeca plaču, autobus polomljena su stakla a ljudi se po Dubrovniku znači, koji je doslovno pet kilometara dalje, koji je ono predgrađe, ja živim u njegovom predgrađu, ljudi se još uvijek šeću i piju kavu jer nisu uopće svjesni šta se događa. A onda je bogu hvala počelo i sa Dubrovnikom.
Voditeljka: Evo ovo je odlična replika za Krstu da pitamo da li su u to vreme u Dubrovniku, pardon u Crnoj Gori takođe Crnogorci pili kafu?
TITL: Krsto, Podgorica „Crnogorci laki na oružju“
Krsto: Dakle, jasno da je išla propaganda i u Crnoj Gori. Dakle ja kažem apsolutno ne opravdavam, ne mogu naći ni jednu reč opravdanja za takav rat. Dakle smatram tu krivim političko rukovodstvo Crne Gore koje je tada bilo u poslušničkim odnosima prema Miloševiću a i Miloševićevoj politici. Dakle oni su procenili da treba otvoriti još jedan front. Ovi su to poslušali, to izvršili. Dakle ja kažem nemam ni jednu reč opravdanja za tako nešto. Dakle pripadao sam potpuno drugom pokretu i ponosim se time što sam bio na drugoj strani dakle onoj koja se izvinula Dubrovniku zbog situacije. Naravno vi ste na drugoj strani imali propagandnu mašineriju isto kao pto ste imali u drugim krajevima dakle išlo je. Dakle narod je crnogorski bio u većini izmanipulisan. Dakle bila je priča znači stigle su ustaše do prevlake, kreću na Herceg Novi i onda su se digli svi živi ovaj, Crnogorci su inače laki na oružju to je poznato ovako tradicionalno i krenuli put Dubrovnika navodno da ga oslobađaju. Ja sam ubeđen da devedeset i devet posto tih ljudi koji su bili put Dubrovnika kasnije su shvatili da kada su bili izmanipulisani.

RESTART JINGLE

Voditelj: Govorićemo i o dešavanima u Sarajevu. Šta je prava istina o ratnim dešavanjima u Sarajevu? Šta se tamo događalo tokom rata?
TITL: Sabina, Sarajevo „rat mi je uskratio pravo na normalno detinjstvo“
Sabina: Pa ne znam šta da kažem? Sarajevo je bilo okupirano i mislim situacija je bila katastrofalna. Stalno smo bili napadani, granatirani. Ljudi su ubijani. Nije bilo vode, struje, hrane. Mislim sve je to poznato i to je to. Nema šta dalje da se priča uopšte o situaciji u Sarajevu kakva je bila.
Voditelj: Kako je počelo, kako je to počelo?
Sabina: Kako je počelo? Pa ne znam. Šestog aprila sve okupirano, jednostavno nekako je polako sve to došlo i mislim ja sam bila dijete tada i mogu reći samo da je jednostavno, odjednom sam ja osjetila i ono eto jednostavno smo bili granatirani i zatvoreni smo bili. Ja kao dijete sam bila zatvorena.
Voditelj: Hvala
Voditeljka: Dobro, Berinu bismo sada zamolili ako može ona nešto. Ti si imala prilično onako bolno iskustvo
TITL: Berina, Sarajevo „sa 13. god. ranjena na ulici gelerom od granate“
Berina: Ja sam imala trinaest godina. Nadovezala bi se na Sabinino ovaj kako je to počelo. Vjerovatno nama djeci je to sve bilo onako iznenada ali mislim zna se da je to trajalo mnogo duže. I ono što sam ja prvo vidjela to je još dok smo išli u školu u školskim klupama ukopavali su se tenkovi JNA na brdu Mojemilu. I izgovor za to je bio da se brani grad. I onda nakon par dana barikade po ulicama i nakon toga nadletanja migovima i onda je počelo.
Voditeljka: Rekla si da se brani grad. Od koga?
TITL: Berina, Sarajevo „odmah smo se podelili na MI i ONI“
Berina: Ja tada nisam znala od koga jel smo se odma podelili na mi i oni. Tako da ovaj nisam znala od koga ali svi smo se... Ustvari mi nismo to očekivali. Tako da mislim i nama kad su rekli da će nas ti tenkovi da brane mi smo, normalno da smo im vjerovali u to, samo nismo znali od koga nas brane.
Voditeljka: Ta tvoja podela na mi i oni mislim da je interesantna u slučaju Sarajeva. To „mi“. Ko smo bili „mi“ u Sarajevu?
Berina: Jeste zato što mene lično nije bilo briga kako se neko zove ili koje je vjeroispovesti jer sam ja imala, ja sam iz mješanog braka, imala sam mnogo prijatelja svih veroispovesti tako da mi to nije bilo bitno. Bitno mi je bilo to što meni neko uskraćuje da živim normalno.
Voditelj: Gorane, jesi ti bio „mi“ ili „oni“? Gde si ti tada bio?
TITL: Goran, Sarajevo „imao 11 godina kada je počeo rat, ranjen“
Goran: Pa ne bih se svrstavao. Tada se pogotovo nisam mogao svrstat pošto sam ono, jedanaest godina sam imao kad rat a i sada ono baš izbegavam ta neka svrstavanja i podele na njih, mi, oni.
Voditelj: Jel možeš da se setiš recimo kako su tvoji roditelji, jesi bio sa roditeljima u gradu?
Goran: Jesam
Voditelj: Kako su oni reagovali i da li se očekivala možda reakcija Beograda?
Pa zapravo nas je ono prije nego što je to sve počelo zvala neka rodbina iz Hrvatske i ono govorili su nam kao sprema se svašta nešto, dođite ono. Oni u suštini nisu vjerovali u to i ono ostali su tu i kad je krenulo to sve, ... Mislim ljudi bar šro se tiče moje porodice neko totalno iznenađenje je bilo kako se to sve krenulo odvijati. Al’ ponavljam ono bio sam dijete i nisam upoznat sa političkom situacijom kakva je tad bila ali sećam se da su ono nešto još prije nego što je okupiran, nešto prati se Dnevnik, političke emisije, nešto se kuha. Šta je bilo bilo je.
Voditelj: Dobro
Vladimir: Zbog čega se pravimo ludi? Pa valjda su izbori u Bosni i Hercegovini bili jasam znak da samo što nije puklo, da je bilo jedno bure baruta.
Voditelj: Zašto?
Vladimir: Pa prosto znate, videli ste i sami na kraju krajeva ko je pobedio. Muslimani su masovno glasali za SDA, Srbi su glasali za SDS kao svog zaštitnika, Hrvati su glasali za HDZ.
Voditelj: Što znači da je trebalo odma da se pripuca jedni na druge, ne?
Vladimir: Ne, nije trebalo.
Voditeljka: Teodora želi da replicira.
Voditelj: Izvoli.
Teodora: Ja imam pitanje jedno za Vladu. Ako on misli da je, da su izbori, to jest donekle jeste kao što je on rekao, da li po njegovom mišljenju Bosna i Hercegovina ima budućnost? Jel ostali su isti ljudi da žive, iste vjeroispovesti. Ali žive ljudi koji isto vjeruju kao i ti. U istoj crkvi se mole.
TITL: Vladimir, Beograd „Republika Srpska mora da bude nezavisna“
Vladimir: Posle svega što se dogodilo a i naravno što nas istorija još uči iz drugog svetskog rata, ne samo iz ovog poslednjeg, mislim da zajedno kao neko bliže susedstvo nikada nećemo moći da živimo i mislim da je jedina mogućnost da se Republika Srpska izdvoji iz Bosne.
Teodora: Ne mislim da živimo nego što ti misliš možemo li mi da živimo?
Vladimir: Ne, možemo mi da živimo ovako da odemo da popijemo kafu, da budemo prijatelji, ali jednostavno nema budućnosti Republika Srpska prosto mora da bude nezavisna država i to je jedina šansa znači za opstanak.
Goran: A zašto? Zašto se ne može ono nešto što je bilo prevazić kako tako zbog sviju, zbog svih ljudi
Sabina: Zašto si onda uopšte ovde ako misliš da se ne može to prevazići?
Vladimir: Pa ne razumem, zar zabranjujete polemiku međusobnu. Pa to je valjda normalna stvar ako hoćete da živimo navodno zajedno. Pa valjda iako se ne slažemo trebalo bi valjda da pričamo. Ali od suživota
Sabina: Ali hoćemo da živimo zajedno ali hoćemo da svi žele to isto.
Vladimir: Pa u redu, ja nemam ništa protiv da odem sa vama da popijemo kafu. Čak veoma lepo izgledate moram da vam priznam ali zaista u životu ne bi živeo u nekoj zajedničkoj državi ponovo jer prosto iskustvo u dva navrata su nas naučila da nikako to ne trebamo više da radimo.
Nedeljko: Znači ja sam iz Republike Srpske. Sada živim tu. Ti hoćeš da kažeš da život više nije moguć? Nađi mi mjesto na kojem ću ja da živim.
Vladimir: Ne, niste me dobro shvatili. Nije moguć život više u istoj državi.
Nedeljko: Ok, nije moguć. Ajd’ mi nađi gdi je moguć?
Voditelj: Ali Mirsad i Nedeljko žive u istoj državi.
Voditeljka: Ali evo Mirsad i nedeljko žive zajedno.
Vladimir: A suživot što se tiče ekonomskog odnosa, saradnje pa to ćemo morati. Mi smo prosto komšije.
Voditelj: Ne. Ljudi žive jedni pored drugih. O tome se radi. Drugo je što u Beogradu nije tako.
Vladimir: Ne, nemam ništa protiv. Prosto politika više neće moći biti zajednička. Neće moći da se to dogodi više.
Voditeljka: Vladimire, nisi odgovorio Nedeljku ali kratko.
Nedeljko: Znači odgovori mi.
Vladimir: Da
Nedeljko: Obezbedi mi život gdje je moguć
Vladimir: Pa živećeš u Srebrenici gde živiš sada. Ne razumem kakav je problem. Samo biće nezavisna Republika Srpska.
Nedeljko: A gdje će Ori živjeti?
Vladimir: U isto u nezavisnoj Republici Srpskoj.

RESTART JINGLE

Narator: U sledećem restartu gledaćete. Kolika je odgovornost za ratove onih koji su se gledali preko nišana a kolika onih koji su bili nemi posmatrači?
Ivo: Mi ne smemo skrivati te zločine. Mi znači, ovi mladi ljudi koji sad dolaze jednostavno oni moraju znati istinu.
Miroslav: Imaš osamnest, devetnaest godina, šta sam ja znao. Pravo da ti kažem i boleo me.
Marko: Pa to je problem naše generacije zato što ne želi da se uključi. Zato što je ono kao sve ok.

RESTART JINGLE

Marija: Kad maknemo tu retoriku koja je muška, koja je napadačka, koja je agresivna, koja priziva neprestano rat, koja priziva devedesetprvu godinu e onda ćemo mi možda nešto moći napraviti.
Matko: Jel ti misliš da su Srbi na tom području ugroženi? Jel ti misliš da su oni ugroženi od nekog?
Vladimir: Kako misliš?
Matko: A ne mislim, ono ...
TITL: Ivo, Šibenik „ako želiš saznati istinu ne smeš imati predrasuda“
Ivo: Ja bi se složio ovde sa gospođom koja je rekla da je feministista. Ja nisam ja sam muškarac al’ se slažem s njom. Ovo je čista muška dominacija. Jel svaćate. On sada pretenzira Srbi ovo, Hrvati ono ... To su obične gluposti da se mi razumemo. Nemojte ga uopće svaćati ozbiljno. Ja političare uopšte ne shvaćam više ozbiljno. A zašto. Zato što mu samo u interesu šta vidi ispred sebe moć, novac, vlast i ostale stvari i bole ga neka stvar za ljude koji će raditi mirno, pošteno i tako dalje.
Voditeljka: A reci mi kako je došlo do toga da ti revidiraš svoj stav? Pretpostavljam da nisi isto tako mislio devedeset i prve godine?
Ivo: Apsolutno da nisam mislio. Bio sam i mlađi i normalno ...
Voditeljka: Da, ali šta je uticalo, šta se to desilo u tvojoj glavi?
Ivo: Šta je uticalo? Desilo se iks drugih stvari ali čovek normalno uči ako želi učiti. Ako ti želiš saznati neku istinu ti ćeš je saznati.Doćeš do te istine. Ako si ti opterećen sa svojim predrasudama svojih roditelja koji prenose na tebe, svojih djedova ili nekih opće društvenih predrasuda ti nikad nećeš doći do istine i bićeš deo jednog predrasudnog društva.
Vladimir: Evo došli smo do istine. Znate o čemu mi ovde razgovaramo? Znate, kako vas nije sramota vi? Srba više u Hrvatskoj nema i vi sad nama pričate o suživotu i normalnoj državi. Nemojte molim vas. Tri, četiri posto ih ima, bilo ih je petsto hiljada pre rata.
Ivo: Ako pričaš o pravima Srba, evo zalaži se ti da se ti Srbi vrate u Hrvatsku.
Vladimir: Pa to vi prvo treba da uradite kao država.
Ivo: Pa u redu, zato se bori. Pa bori se za ta njihova pravaa nemoj mi govoriti kako smo mi proterali Srbe nego se bori da se oni vrate nazad.
Vladimir: Vi prvo treba da vratite pravo na njihovu imovinu.
Ivo: Nemoj širiti mržnju bez veze.
Vladimir: O kojoj mržnji. Samo da kažem ...
Voditelj: Muškarci, Azra ima reč.
TITL: Azra, Kosovska Mitrovica „niko nas nije pitao da li razmišljamo o zajednočkoj budućnosti“
Azra: Da vas samo podsetim na osemdesetdevetu, devedesetu godinu kada sve ovo što se desilo potom počelo sa osobom kojoj se sada sudi u Hagu, ljudima koji su pratili njega, njegovi istomišljenici i danas ne mogu verovati da postoje ovako destruktivni ljudi u ovom momentu u ovo doba. Ali saću se nadovezati na ono što je moj sugrađanin Dušan rekao. Ja sam pre živela na severnoj strani Mitrovice, sada živim na južnoj i da pričamo da li nas je ikada iko pitao da li razmišljate o zajedničkoj budućnosti. Da li ćemo se suočavati sa onim što se desilo, sa tom prošlošću i svako za sebe da prizna svoju odgovornost. Da li možemo početi od toga?
Voditeljka: Moramo sada da privedemo emisiju kraju. Znači hvala što ste nam pomogli da startujemo restart.
Voditelj: Retsrtovanje nastavljamo u sledećoj emisiji.
Voditeljka: Tema će biti odgovornost.
Voditelj: Kolektivna ili individualna. Doviđenja.

 

                                                                                   KRAJ